Новости от 22 ноября 2020 года из блога, посвященного практике в Европейском суде по правам человека ЕСПЧ
Постановление ЕСПЧ от 14 апреля 2020 года по делу "Петрович (Petrovich) против Сербии" (жалоба N 75229/10).
В 2010 году заявителю была оказана помощь в подготовке жалобы. Впоследствии жалоба была коммуницирована Сербии.
По делу успешно рассмотрена жалоба на взятие у заявителя пробы слюны для проведения анализа ДНК в рамках расследования уголовного дела. По делу допущено нарушение требований статьи 8 Конвенции о защите прав человека и основных свобод.
ОБСТОЯТЕЛЬСТВА ДЕЛА
В рамках расследования уголовного дела у заявителя была взята проба слюны для проведения анализа ДНК.
ВОПРОСЫ ПРАВА
По поводу соблюдения статьи 8 Конвенции. Взятие у заявителя пробы на анализ ДНК являлось вмешательством в его "частную жизнь". Тот факт, что заявитель согласился на это, в контексте настоящего дела не имел какого-либо значения, поскольку заявитель дал согласие под угрозой того, что в противном случае пробы слюны или крови будут взяты у него принудительно.
Вмешательство не было "предусмотрено законом", поскольку соответствующие положения законодательства Сербии должны были быть, inter alia, сформулированы таким образом, чтобы заявитель мог предвидеть последствия их применения. В частности, в постановлении, на основании которого сотрудники полиции были уполномочены взять у заявителя пробу слюны для проведения анализа ДНК, не содержалось ссылки на какие-либо конкретные нормы национального законодательства. В соответствующих положениях Уголовно-процессуального кодекса Сербии отсутствовали какие-либо особые нормы, касающиеся взятия проб для анализа ДНК. Более того, при взятии пробы представители органов власти не составили официального протокола об этой процедуре, как этого требовало законодательство Сербии.
В заключение, применимые нормы законодательства Сербии не содержали ряд гарантий, включенных, например, в редакцию Уголовно-процессуального кодекса Сербии от 2011 года. В частности, новый Уголовно-процессуальный кодекс, inter alia, специально (i) описывает процедуру взятия проб для анализа ДНК с помощью "мазка со слизистой рта", (ii) устанавливает, что рассматриваемые процессуальные действия могут осуществляться только экспертом и (iii) ограничивает круг лиц, у которых мазок может быть взят без их согласия. Что касается последнего положения, согласно действовавшим в рассматриваемое время нормам образец крови мог быть взят или "иные медицинские действия" могли быть выполнены в отношении конкретного человека, если это считалось необходимым с медицинской точки зрения для установления фактов, "имеющих значение" для расследования уголовного дела, что потенциально позволяло применять такую процедуру к весьма широкому кругу лиц. Для сравнения: новый Уголовно-процессуальный кодекс Сербии устанавливает, что мазок со слизистой рта может быть взят только у подозреваемого или "с целью устранения подозрения в связи с уголовным преступлением" у жертвы или иного лица, находившегося на месте преступления. При таких обстоятельствах можно разумно предположить, что, принимая более конкретно сформулированные правовые нормы, власти Сербии явно признали необходимость подробного правового регулирования данного вопроса.
ПОСТАНОВЛЕНИЕ
По делу было допущено нарушение требований статьи 8 Конвенции (принято шестью голосами "за" при одном - "против").
Европейский Суд также постановил единогласно, что отсутствовало нарушение статьи 8 Конвенции в связи с обыском, проведенном в доме заявителя.
КОМПЕНСАЦИЯ
В порядке применения статьи 41 Конвенции. Европейский Суд присудил заявителю 1 500 евро в качестве компенсации морального вреда.
Источник публикации: https://espchhelp.ru/blog/3493-petrovich-protiv-serbii .
Пресуда ЕКЉП од 14. априла 2020. у случају „Петрович против Србије“ (представка бр. 75229/10).
У 2010. години, подносиоцу представке је пружена помоћ у припреми жалбе. Након тога, жалба је достављена Србији. Случај је успешно испитао жалбу на узимање узорка пљувачке од подносиоца захтева за ДНК анализу у оквиру кривичне истраге. Случај је прекршио захтеве члана 8. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
ОКОЛНОСТИ ПРЕДМЕТА
У оквиру кривичне истраге, од подносиоца захтева за ДНК анализу узет је узорак пљувачке.
ПИТАЊА ПРАВА
Усклађеност са чланом 8 Конвенције. Узимање узорка ДНК од подносиоца представке представљало је уплитање у његов „приватни живот“. Чињеница да је подносилац представке пристао на ово није била битна у контексту овог случаја, јер је подносилац представке пристао под претњом да ће на други начин бити приморан да узме узорке своје пљувачке или крви.
Ометање није било „прописано законом“, јер су релевантне одредбе српског закона морале, између осталог, бити срочене на такав начин да је подносилац представке могао предвидети последице своје пријаве. Конкретно, наредба којом су полицијски службеници овлашћени да узму узорак пљувачке од подносиоца захтева за ДНК анализу није се односила на нека посебна правила домаћег закона. Релевантне одредбе Законика о кривичном поступку Србије нису садржале посебна правила у вези са узимањем узорака за ДНК анализу. Штавише, приликом узимања узорка, представници власти нису саставили званични протокол о овом поступку, како налаже српско законодавство.
Закључно, важећи српски закон није садржао известан број гаранција садржаних, на пример, у издању Законика о кривичном поступку Србије из 2011. године. Конкретно, нови Законик о кривичном поступку, између осталог, конкретно (и) прецизира поступак узимања узорака за анализу ДНК помоћу „бриса уста“, (ии) наводи да дотичне процесне радње може да спроводи само стручњак, и (иии) круг особа од којих се може узети брис без њиховог пристанка. У погледу потоње одредбе, према тада важећим нормама, могао се узети узорак крви или „друге медицинске радње“ у односу на одређено лице, ако се са медицинске тачке гледишта сматрало неопходним утврђивање чињеница „релевантних“ за истрагу кривичног случаја. , што је потенцијално омогућило примену таквог поступка на врло широком кругу људи. Поређења ради, нови Закон о кривичном поступку Србије предвиђа да се брис са усне слузнице може узети само осумњиченом или „како би се елиминисала сумња у кривично дело“ жртви или другој особи на месту догађаја. У таквим околностима може се оправдано претпоставити да су усвајањем конкретније формулисаних правних норми српске власти јасно препознале потребу за детаљним правним регулисањем овог питања.
РЕЗОЛУЦИЈА
У случају је дошло до кршења члана 8. Конвенције (усвојене са шест гласова за, једним против).
Суд је такође једногласно закључио да није дошло до кршења члана 8. Конвенције због претреса извршеног у кући подносиоца представке.
НАКНАДА
Примена члана 41 Конвенције. Европски суд досуђује подносиоцу представке 1.500 ЕУР на име нематеријалне штете.
Извор публикације: https://espchhelp.ru/blog/3492-petrovic-protiv-srbije .
Judgment of the ECHR of April 14, 2020 in the case "Petrovich v. Serbia" (application no. 75229/10).
In 2010, the applicant was assisted in preparing a complaint. Subsequently, the complaint was communicated to Serbia. The case successfully examined a complaint about taking a saliva sample from the applicant for DNA analysis in the framework of a criminal investigation. The case violated the requirements of Article 8 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms.
THE CIRCUMSTANCES OF THE CASE
As part of the criminal investigation, a saliva sample was taken from the applicant for DNA analysis.
QUESTIONS OF LAW
Compliance with Article 8 of the Convention. Taking a DNA sample from the applicant amounted to an interference with his “private life”. The fact that the applicant had consented to this was irrelevant in the context of the present case, as the applicant had consented under the threat of being forced to take samples of his saliva or blood otherwise.
The interference was not “prescribed by law” as the relevant provisions of Serbian law had to be, inter alia, worded in such a way that the applicant could foresee the consequences of their application. In particular, the order by which the police officers were authorized to take a saliva sample from the applicant for DNA analysis did not refer to any specific rules of domestic law. The relevant provisions of the Serbian Code of Criminal Procedure did not contain any specific rules regarding the taking of samples for DNA analysis. Moreover, when the sample was taken, the representatives of the authorities did not draw up an official protocol on this procedure, as required by Serbian legislation.
In conclusion, the applicable Serbian law did not contain a number of guarantees included, for example, in the 2011 edition of the Serbian Code of Criminal Procedure. In particular, the new Criminal Procedure Code, inter alia, specifically (i) specifies the procedure for taking samples for DNA analysis using a “mouth swab”, (ii) states that the procedural actions in question can only be carried out by an expert, and (iii) restricts the circle of persons from whom a smear can be taken without their consent. With regard to the latter provision, according to the norms in force at the time, a blood sample could be taken or "other medical actions" could be carried out in relation to a specific person if it was considered necessary from a medical point of view to establish facts "relevant" for the investigation of a criminal case , which potentially made it possible to apply such a procedure to a very wide range of people. By comparison, Serbia's new Criminal Procedure Code stipulates that a swab from the oral mucosa can only be taken from a suspect or “in order to eliminate suspicion of a criminal offense” from a victim or other person at the scene. In such circumstances, it can reasonably be assumed that, by adopting more concretely formulated legal norms, the Serbian authorities clearly recognized the need for detailed legal regulation of this issue.
RESOLUTION
There was a violation of Article 8 of the Convention in the case (adopted by six votes in favor, one against).
The Court also held unanimously that there was no violation of Article 8 of the Convention on account of the search carried out at the applicant's house.
COMPENSATION
Application of Article 41 of the Convention. The Court awarded the applicant EUR 1,500 in respect of non-pecuniary damage.
Publication source: https://espchhelp.ru/blog/3491-petrovich-v-serbia .