Новости от 09 декабря 2021 года из блога, посвященного практике в Европейском суде по правам человека ЕСПЧ

Обновлено 09.12.2021 06:09

 

Постановление ЕСПЧ от 25 марта 2021 года по делу "Стойменович и Милошевич (Stoimenovikj and Miloshevikj) против Северной Македонии" (жалоба N 59842/14).

В 2014 году заявителям была оказана помощь в подготовке жалобы. Впоследствии жалоба была коммуницирована Северной Македонии.

По делу успешно рассмотрена жалоба на пристрастность судьи Верховного суда, который входил в состав коллегии из пяти судей, заседавшей по уголовным и тесно связанным с ними последующим гражданским делам. По делу было допущено нарушение требований статьи 6 Конвенции о защите прав человека и основных свобод.

 

ОБСТОЯТЕЛЬСТВА ДЕЛА

 

Первый заявитель вместе со своей матерью B.S. и другими лицами был осужден за отмывание денег по фиктивным договорам займа, которые первый заявитель удостоверял в качестве нотариуса. На основании этих договоров третьи стороны осуществляли переводы на счет B.S. в качестве погашения фиктивных займов. Они безуспешно обжаловали приговор в Апелляционном суде г. Скопье, заседавшем коллегией из пяти судей, в состав которой входила судья M.S. Верховный суд Северной Македонии оставил приговор без изменения.

B.S. также подала гражданский иск, добиваясь вынесения распоряжения о том, чтобы некоторые третьи лица выплатили заем, который она предоставила им по договору займа, удостоверенному первым заявителем. Указанные стороны подали гражданский иск против B.S., добиваясь аннулирования соответствующих договоров займа как фиктивных. Иск B.S. был отклонен, а договоры займа аннулированы. B.S., а после ее смерти адвокат B.S. от ее имени безуспешно обжаловали приговор по вопросам права в Верховном суде Северной Македонии. Верховный суд заседал коллегией в составе пяти судей, в том числе судьи M.S.

За месяц до вручения решения Верховного суда Северной Македонии первый заявитель инициировал производство по вступлению в наследство после смерти B.S., в состав которого входил, inter alia, ее гражданский иск.

Заявители жаловались на отсутствие беспристрастности коллегии Верховного суда Северной Македонии, которая рассматривала гражданский иск B.S., поскольку судья M.S. заседала как в указанной коллегии, так и в апелляционном суде, вынесшем приговор по уголовному делу против B.S.

 

ВОПРОСЫ ПРАВА

 

По поводу соблюдения пункта 1 статьи 6 Конвенции. Европейский Суд ограничил свое рассмотрение дела объективным критерием в отношении отсутствия беспристрастности судьи.

Хотя договоры займа в оспариваемом гражданском производстве не были в точности такими же, как договоры займа, которые были предметом уголовного разбирательства, учитывая сведения о сторонах, участие первого заявителя в качестве нотариуса и контекст, в котором они были заключены, они были очень похожи, если не идентичны. Их почти идентичный характер также был одним из доводов, на которые ссылались истцы, добиваясь их отмены в рамках гражданского производства. Суды по гражданским делам, установив, что указанные договоры были фиктивными, прямо ссылались, inter alia, на выводы судов по уголовным делам относительно уголовной ответственности B.S. и других лиц, а также заявителя. Они привели данную ссылку несмотря на то, что уголовное производство касалось других договоров займа и, следовательно, не могло рассматриваться как res judicata по вопросам, поднятым в оспариваемом гражданском производстве. Также следует отметить, что экспертиза, проведенная судебными коллегиями в обоих разбирательствах, касалась существа жалоб B.S.

Учитывая всестороннюю оценку и обширные пределы рассмотрения дела апелляционным судом, а также широкий резонанс уголовного дела на соответствующий момент времени, нельзя было предположить, что судья M.S. не знала о причастности B.S. к данному делу, рассматривая ее жалобу в рамках оспариваемого гражданского производства. Однако отсутствовали какие-либо указания на то, что она допускала возможность отказа от рассмотрения дела или что она уведомила председателя Верховного суда Северной Македонии о том, что она ранее заседала в составе судебной коллегии в рамках уголовного производства. В связи с этим внутригосударственное законодательство прямо обязывало судей, рассматривающих дело, незамедлительно уведомлять председателя суда об обстоятельствах, служащих основанием для их отстранения. У B.S. не было возможности ходатайствовать об отводе судьи M.S. от рассмотрения ее гражданского дела. Действительно, у адвоката B.S. не было реальной возможности узнать, что судья M.S. будет входить в состав коллегии Верховного суда Северной Македонии, тем более с учетом того, что устное слушание в суде не проводилось. Следовательно, именно судья M.S. должна была довести данный вопрос до сведения Председателя Верховного суда.

Хотя судья M.S. была всего лишь одной из пяти судей в составе коллегии Верховного суда Северной Македонии, ввиду секретности обсуждений невозможно было установить ее фактическое влияние на исход дела. Тем не менее не оспаривалось, что судья M.S. являлась исполняющей обязанности Председателя Верховного суда Северной Македонии на момент подачи жалобы по вопросам права от имени B.S. и передачи этой жалобы на рассмотрение коллегии указанного суда. Также не объяснялось, почему было необходимо назначить ее членом коллегии Верховного суда по гражданским делам, рассматривавшей жалобу B.S., что предположительно являлось единственным делом с ее участием в составе данной коллегии за все время ее работы в Верховном суде Северной Македонии.

Таким образом, в конкретных обстоятельствах настоящего дела опасения первого заявителя, связанные с тем, что судья M.S. уже сформировала мнение по существу гражданского дела до того, как оно было передано в Верховный суд Северной Македонии, можно считать объективно обоснованными. Соответственно, состав коллегии Верховного суда Северной Македонии не соответствовал требуемому стандарту Конвенции при применении объективного критерия.

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ

 

По делу было допущено нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции (принято единогласно).

Европейский Суд также единогласно постановил, что жалоба в отношении второго заявителя являлась неприемлемой для рассмотрения по существу (как несовместимая с положениями Конвенции по критерию ratione personae), поскольку внук B.S. не являлся ее прямым наследником и не мог получить статус жертвы на основании наследства или иной формы правопреемства.

 

КОМПЕНСАЦИЯ

 

В порядке применения статьи 41 Конвенции. Европейский Суд присудил первому заявителю 2 500 евро в качестве компенсации морального вреда, отклонив требование о компенсации материального ущерба.

 

Источник публикации: https://espchhelp.ru/blog/3803-stoymenovich-i-miloshevich-protiv-severnoy-makedonii .

 

 

 

ECHR Одлука на Март 25, 2021 во случајот "Stoimenovikj и Miloshevikj v. Северна Македонија" (Жалба Бр 59842/14).

Во 2014 година, кандидатите се помогне во подготовката на жалбата. Последователно на тоа, жалбата била доставена до Северна Македонија.

Во случај на приговор беше успешно смета против partiality на судија на Врховниот Суд, кој бил дел од група од петорица судии кои седеа на кривични и тесно поврзани последователните граѓански предмети. Случајот се вклучени прекршување на условите од член 6 на Конвенцијата за Заштита на Човековите Права и Основните Слободи.

 

ОКОЛНОСТИ НА СЛУЧАЈОТ

 

Првиот подносителот на пријавата, заедно со неговата мајка Б. С., и други, беше осуден за перење пари, под фиктивни договори за заем, кој прв подносителот на пријавата заверена како нотар. Врз основа на овие договори, трети страни направија трансфери до B. S. сметка како отплата на фиктивни побарувања. Тие безуспешно се жалел на пресудата на апелациониот Суд Скопје на Жалба, која беше седи од страна на комисија од пет судии, во која беа вклучени Судија M. S. Врховниот Суд на Северна Македонија е потврдена пресудата.

Б. С., исто така, поднесе граѓанска тужба бараат за некои трети лица може да се исплати кредитот што тоа е предвидено со нив под договор за заем да биде одобрен од првиот подносителот на барањето. Овие партии поднесе граѓанска тужба против Б. С., барајќи укинување на релевантните договори за заем како фиктивни. Тврдење на Б. И. е одбиено, како и договори за заем беа откажани. Б. С., а по нејзината смрт, B. S. е адвокат на нејзиното име безуспешно поднесе жалба на пресудата во врска со правни прашања до Врховниот Суд на република Северна Македонија. Врховниот Суд седеше како група од петорица судии, вклучувајќи Судија М. С.

Пред еден месец од доставувањето на решението на Врховниот Суд на Северна Македонија, првиот подносителот поведе постапка за наследство по смртта на Б. С., кој вклучува, меѓу другото, нејзините државни тврдење.

Кандидатите се пожалиле на недостиг на непристрасност на одборот на Врховниот Суд на Северна Македонија, кои се сметаат за државни тврдење на Б. С., од судијата М. С. саб и во рече одбор и на Судот на Жалба, што со преданието на пресудата во кривичниот случај против Б. С.

 

ПРАВНИ ПРАШАЊА

 

Во однос на усогласеност со став 1 од член 6 од Конвенцијата. Европскиот Суд ограничен нејзиното разгледување на случајот да објективен критериум во однос на недостиг на непристрасност на судијата.

Иако договори за заем во оспорената граѓанската постапка не беа исти како на договори за заем, кои беа предмет на кривично-судската постапка, со оглед на информации за лица, учество на првиот пријавен како нотар и контекстот во кои тие беа склучени, тие беа многу слични, ако не и идентични. Нивната речиси идентични природата, исто така, беше еден од аргументите повикана од страна на тужителите, бараат нивните отказ во граѓанската постапка. Граѓанските судови, откако се утврди дека овие договори биле измислени, директно наведени, меѓу другото, да се заклучоците на кривични судови во однос на кривичната одговорност на Б. И. и други лица, како и подносителот на пријавата. Тие цитирани ова упатство и покрај фактот дека кривичната постапка загрижени други договори за заем и, затоа, не може да се смета како res judicata на прашањата покренати во оспорената граѓанската постапка. Исто така, треба да се напомене дека истражувањето спроведено од страна на судски панели во двете постапки се однесува на суштината на Б. С. на поплаките.

Земајќи ги во предвид сеопфатна проценка и голема границите на разгледување на случајот од страна на Судот на Жалба, како и на широк резонанца на кривичниот случај во релевантното време, тоа не може да се претпостави дека судијата M. S. не знам за Б. С. вклученоста во овој случај, со оглед на нејзината поплака во рамките на оспорената граѓанската постапка. Сепак, не постои индикација дека таа призна можноста за одбивање да се разгледа случајот или дека таа го известува Претседателот на Врховниот Суд на Северниот дел на Македонија дека таа претходно седеше како дел од судската управа во кривичната постапка. Во овој поглед, домашното законодавство директно должен судиите во предвид случајот веднаш да го извести претседателот на судот, на околностите од кои служат како основа за нивно отстранување. Б. С., немале можност да петиција за разрешување на Судија M. S. од разгледување на нејзиното граѓански случај. Навистина, адвокат од Б. С. немал вистинска можност да дознаете дека Судијата М. С. ќе биде член на одборот на Врховниот Суд на Северна Македонија, особено имајќи предвид дека немаше усна расправа во судот. Затоа, тоа е судијата М. С. Морав да се донесе овој проблем да го сврти вниманието на Претседател на Врховниот Суд.

Иако Судијата M. S. беше само еден од петте судии на управниот одбор на Врховниот Суд на Северна Македонија, поради тајноста на дискусиите, тоа беше невозможно да се воспостави нејзиниот вистински влијание врз исходот на случајот. Сепак, тоа не беше спорно дека Судијата M. S. беше В.д Претседателот на Врховниот Суд на Северна Македонија во времето на поднесување на жалбата на правните прашања во име на Б. С. и пренесување на оваа жалба до collegium на овој суд. Тоа беше, исто така, не објасни зошто е потребно да се одреди нејзиниот како член на одборот на Врховен Суд за Граѓански Предмети, кои смета дека жалбата на Б. С., кој е веројатно единствениот случај со своето учество во овој одбор за целото време на нејзината работа во Врховниот Суд на република Северна Македонија.

Така, во специфичните околности на конкретниот случај, првата апликантот загриженост во однос на фактот дека Судијата M. S. веќе се формираат мислење за основаноста на граѓанското случај пред тоа беше доставен до Врховниот Суд на Северна Македонија може да се смета за објективно оправдано. Соодветно на тоа, составот на collegium на Врховниот Суд на Северна Македонија не ги исполнува потребните стандарди на Конвенцијата при примена на објективни критериуми.

 

РЕЗОЛУЦИЈА

 

Случајот се вклучени прекршување на став 1 на член 6 од Конвенцијата (усвоена едногласно).

Европскиот Суд, исто така, едногласно одлучи дека жалбата против втората жалителот беше неприфатлива за разгледување на заслуги (како што е неспоива со одредбите на Конвенцијата според критериумот ratione personae), со оглед на тоа внукот на Б. И. не беше нејзиниот директен наследник и не може да добие статус на жртва врз основа на наследство или друг вид на наследување.

 

НАДОМЕСТ на штета

 

На примена на член 41 од Конвенцијата. Европскиот Суд доделена првата подносителот на 2,500 евра за надомест на нематеријална штета, се одбива барањето за надомест на материјална штета.

 

Објавување извор: https://espchhelp.ru/blog/3802-stoimenovik-i-milosevik-protiv-severna-makedonija .

 

 

 

ECHR Ruling of March 25, 2021 in the case "Stoimenovikj and Miloshevikj v. Northern Macedonia" (aplication No. 59842/14).

In 2014, the applicants were assisted in the preparation of the aplication. Subsequently, the aplication was communicated to Northern Macedonia.

In the case, an aplication was successfully considered against the partiality of a judge of the Supreme Court, who was part of a panel of five judges who sat on criminal and closely related subsequent civil cases. The case involved a violation of the requirements of article 6 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms.

 

CIRCUMSTANCES OF THE CASE

 

The first applicant, together with his mother B.S. and others, was convicted of money laundering under fictitious loan agreements, which the first applicant certified as a notary. On the basis of these agreements, third parties made transfers to the B.S. account as repayment of fictitious loans. They unsuccessfully appealed the verdict to the Skopje Court of Appeal, which was sitting by a panel of five judges, which included Judge M.S. The Supreme Court of Northern Macedonia upheld the verdict.

B.S. also filed a civil lawsuit seeking an order that some third parties pay off the loan that it provided to them under the loan agreement certified by the first applicant. These parties filed a civil lawsuit against B.S., seeking the cancellation of the relevant loan agreements as fictitious. The claim of B.S. was rejected, and the loan agreements were canceled. B.S., and after her death, B.S.'s lawyer on her behalf unsuccessfully appealed the verdict on legal issues to the Supreme Court of Northern Macedonia. The Supreme Court sat as a panel of five judges, including Judge M.S.

A month before the delivery of the decision of the Supreme Court of Northern Macedonia, the first applicant initiated proceedings for inheritance after the death of B.S., which included, inter alia, her civil claim.

The applicants complained about the lack of impartiality of the board of the Supreme Court of Northern Macedonia, which considered the civil claim of B.S., since the judge M.S. sat both in the said board and in the Court of Appeal, which handed down the verdict in the criminal case against B.S.

 

LEGAL ISSUES

 

Regarding compliance with paragraph 1 of article 6 of the Convention. The European Court limited its consideration of the case to an objective criterion regarding the lack of impartiality of the judge.

Although the loan agreements in the contested civil proceedings were not exactly the same as the loan agreements that were the subject of criminal proceedings, given the information about the parties, the participation of the first applicant as a notary and the context in which they were concluded, they were very similar, if not identical. Their almost identical nature was also one of the arguments invoked by the plaintiffs, seeking their cancellation in civil proceedings. The civil courts, having established that these contracts were fictitious, directly referred, inter alia, to the conclusions of the criminal courts regarding the criminal liability of B.S. and other persons, as well as the applicant. They cited this reference despite the fact that the criminal proceedings concerned other loan agreements and, therefore, could not be considered as res judicata on the issues raised in the contested civil proceedings. It should also be noted that the examination conducted by the judicial panels in both proceedings concerned the substance of B.S.' complaints.

Taking into account the comprehensive assessment and extensive limits of consideration of the case by the Court of Appeal, as well as the wide resonance of the criminal case at the relevant time, it could not be assumed that the judge M.S. did not know about B.S.'s involvement in this case, considering her complaint in the framework of the contested civil proceedings. However, there was no indication that she admitted the possibility of refusing to consider the case or that she had notified the President of the Supreme Court of Northern Macedonia that she had previously sat as part of the judicial board in criminal proceedings. In this regard, domestic legislation directly obliged the judges considering the case to immediately notify the chairman of the court of the circumstances that serve as the basis for their removal. B.S. had no opportunity to petition for the dismissal of Judge M.S. from the consideration of her civil case. Indeed, the lawyer of B.S. had no real opportunity to find out that Judge M.S. would be a member of the board of the Supreme Court of Northern Macedonia, especially considering that there was no oral hearing in court. Therefore, it is the judge M.S. I had to bring this issue to the attention of the Chairman of the Supreme Court.

Although Judge M.S. was only one of the five judges on the board of the Supreme Court of Northern Macedonia, due to the secrecy of the discussions, it was impossible to establish her actual influence on the outcome of the case. Nevertheless, it was not disputed that Judge M.S. was the Acting President of the Supreme Court of Northern Macedonia at the time of filing a complaint on legal issues on behalf of B.S. and transferring this complaint to the collegium of the said court. It was also not explained why it was necessary to appoint her as a member of the board of the Supreme Court for Civil Cases, which considered the complaint of B.S., which was presumably the only case with her participation in this board for the entire time of her work in the Supreme Court of Northern Macedonia.

Thus, in the specific circumstances of the present case, the first applicant's concerns related to the fact that Judge M.S. had already formed an opinion on the merits of the civil case before it was referred to the Supreme Court of Northern Macedonia can be considered objectively justified. Accordingly, the composition of the collegium of the Supreme Court of Northern Macedonia did not meet the required standard of the Convention when applying an objective criterion.

 

RESOLUTION

 

The case involved a violation of paragraph 1 of article 6 of the Convention (adopted unanimously).

The European Court also unanimously ruled that the complaint against the second applicant was inadmissible for consideration on the merits (as incompatible with the provisions of the Convention according to the criterion ratione personae), since the grandson of B.S. was not her direct heir and could not obtain victim status on the basis of inheritance or other form of succession.

 

COMPENSATION

 

In the application of article 41 of the Convention. The European Court awarded the first applicant 2,500 euros in compensation for non-pecuniary damage, rejecting the claim for compensation for material damage.

 

Publication source: https://espchhelp.ru/blog/3801-stoimenovikj-and-miloshevikj-v-northern-macedonia .

 

 

Постановление ЕСПЧ от 18 марта 2021 года по делу "Петрелла против Италии (Petrella v. Italy)" (жалоба N 24340/07).

 

В 2007 году заявителю была оказана помощь в подготовке жалобы. Впоследствии жалоба была коммуницирована Италии.

 

По делу успешно рассмотрена жалоба на сведения, не соответствующие действительности, порочащие честь, достоинство и деловую репутацию заявителя. По делу допущены нарушения требований части 1 статьи 6 и статьи 13 Конвенции о защите прав человека и основных свобод.

 

 

 

ОБСТОЯТЕЛЬСТВА ДЕЛА

 

 

 

22 июля 2001 г. на первой странице газеты была опубликована статья под названием "Миллионы канули в черную дыру "благодаря" компании "Петрелла и Ко." вместе с фотографией заявителя, который был юристом и председателем футбольного клуба. Среди прочего в статье утверждалось, что он несет ответственность за серьезные сокращения местного и регионального бюджета, выделяемого на здравоохранение, в течение шестилетнего периода. Затем в течение следующих трех дней в газете были опубликованы другие статьи такого же содержания.

 

Решив, что данные статьи поставили под сомнение его честь и репутацию, заявитель 28 июля 2001 г. обратился с заявлением о возбуждении уголовного дела за клевету в прессе при отягчающих обстоятельствах против журналиста и управляющего директора газеты, а также против генерального и исполнительного директора издательства. В своем обращении в прокуратуру заявитель пояснил, что он намеревался вступить в производство по уголовному делу в качестве гражданского истца и потребовал пять миллионов евро в качестве компенсации ущерба. Кроме того, он заявил, что хотел бы получить уведомление, если рассмотрение его заявления будет отложено.

 

10 сентября 2001 г. дело было передано в прокуратуру при районном суде. 17 января 2007 г. судья, производящий предварительное расследование, прекратил производство по делу ввиду истечения срока давности привлечения к ответственности за уголовное преступление, являвшееся предметом заявления.

 

 

 

ВОПРОСЫ ПРАВА

 

 

 

По поводу соблюдения пункта 1 статьи 6 Конвенции.

 

(a) Применимость жалобы для рассмотрения по существу. Чтобы подпадать под сферу применения Конвенции, право на судебное преследование или осуждение третьих лиц за уголовное преступление должно быть неотделимо от осуществления потерпевшим права на возбуждение гражданского производства в соответствии с внутригосударственным законодательством, даже если это делается только для получения символического возмещения ущерба или для защиты гражданского права, например права на "доброе имя". Следовательно, пункт 1 статьи 6 Конвенции применяется к производствам с участием гражданского истца с момента, когда истец становится стороной по гражданскому делу, за исключением случаев, когда такой истец недвусмысленно отказывается от своего права на возмещение вреда (См.: Постановление Большой Палаты Европейского Суда по делу "Перес против Франции" (Perez v. France) от 12 февраля 2004 г., жалоба N 47287/99.). Европейский Суд счел, что данная статья применима к потерпевшему, еще не вступившему в производство по уголовному делу в качестве гражданского истца, поскольку согласно законодательству Италии даже до предварительного слушания, на котором лицу мог быть присвоен такой статус, потерпевший уже имел право пользоваться определенными правами и привилегиями, установленными законом.

 

В настоящем деле заявитель обратился с заявлением о возбуждении уголовного дела в целях защиты гражданского права, а именно права на защиту своей репутации, в связи с чем он представил доказуемое утверждение. В своем заявлении о возбуждении уголовного дела он отметил, что хочет вступить в производство по уголовному делу в качестве гражданского истца и потребовать возмещения ущерба в размере пяти миллионов евро. Он также прямо просил направить ему уведомление в случае прекращения судебного производства. Таким образом, заявитель воспользовался как минимум одним из прав или привилегий, предоставленных потерпевшей стороне законодательством Италии (см. Постановление Европейского Суда по делу "Арнольди против Италии" (Arnoldi v. Italy) от 7 декабря 2017 г., жалоба N 35637/04). Соответственно, Европейский Суд отклонил возражение властей Италии о том, что настоящая жалоба несовместима с положениями Конвенции по критерию ratione materiae.

 

 

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ

 

 

 

Статья 6 Конвенции применима в настоящем деле.

 

(b) Существо жалобы. Заявитель воспользовался правами и привилегиями, доступными ему в соответствии с законодательством Италии в контексте производства по уголовному делу, и, таким образом, имел возможность на предварительном слушании заявить свои требования по гражданскому иску. Исключительно в результате задержек в рассмотрении дела органами прокуратуры и последующего прекращения производства по делу в связи с истечением срока давности заявитель не смог подать иск о возмещении ущерба или получить решение уголовного суда по его иску. Такое халатное поведение со стороны властей лишило заявителя возможности определить его гражданские права в рамках того судебного разбирательства, которое он решил возбудить в соответствии с законодательством Италии. От истца нельзя было требовать подачи нового иска в гражданский суд в тех же целях привлечения к гражданской ответственности, если срок давности возбуждения производства по уголовному делу, в рамках которого иск мог быть рассмотрен, истек по вине органов уголовного следствия. Данный иск, по всей видимости, повлек бы за собой необходимость заново собирать доказательства, и ответственность за это была бы возложена на заявителя, а установление возможной ответственности могло бы оказаться чрезвычайно сложным по прошествии столь длительного времени после рассматриваемого события.

 

 

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ

 

 

 

По делу было допущено нарушение требований пункта 1 статьи 6 Конвенции (принято пятью голосами "за" при двух - "против").

 

 

 

КОМПЕНСАЦИЯ

 

 

 

В порядке применения статьи 41 Конвенции. Европейский Суд присудил заявителю 5 200 евро в качестве компенсации морального вреда.

 

Европейский Суд также постановил единогласно, что по делу были допущены нарушения требований пункта 1 статьи 6 Конвенции в связи с чрезмерной продолжительностью производства по уголовному делу, а также статьи 13 Конвенции ввиду отсутствия внутригосударственного средства правовой защиты, с помощью которого заявитель мог бы защитить свое право на проведение судебного разбирательства в разумный срок.

 

 

 

Источник публикации: https://espchhelp.ru/blog/3800-petrella-protiv-italii .

 

 

 

 

 

Decreto CEDU del 18 marzo 2021 sul caso Petrella c. Italy (ricorso n. 24340/07).

 

Nel 2007, il richiedente è stato assistito nella preparazione del reclamo. Successivamente, la denuncia è stata comunicata All'Italia.

 

Il caso ha esaminato con successo un reclamo su informazioni non vere, diffamando l'onore, la dignità e la reputazione aziendale del richiedente. Nel caso sono state violate le rivendicazioni della parte 1 dell'articolo 6 e dell'articolo 13 della Convenzione per la protezione dei diritti dell'uomo e delle libertà fondamentali.

 

 

 

CIRCOSTANZE DEL CASO

 

 

 

22 luglio 2001, la prima pagina del giornale ha pubblicato un articolo intitolato "milioni sono caduti in un buco nero "grazie alla" compagnia " di Petrell e Co."insieme alla foto del richiedente che era avvocato e Presidente della squadra di calcio. Tra le altre cose, l'articolo ha affermato di essere responsabile di gravi tagli al bilancio locale e regionale stanziato per l'assistenza sanitaria per un periodo di sei anni. Poi, per i prossimi tre giorni, Altri articoli dello stesso contenuto sono stati pubblicati sul giornale.

 

Decidendo che i dati dell'articolo messo in discussione il suo onore e della sua reputazione, il richiedente 28 luglio 2001, ha fatto una dichiarazione di un procedimento penale per diffamazione a mezzo stampa aggravata contro il giornalista e direttore del giornale, ma anche contro il segretario e direttore esecutivo della casa editrice. Nel suo discorso al pubblico ministero richiedente ha spiegato che ha deciso di entrare in produzione penale come parte civile e ha chiesto cinque milioni di euro a titolo di risarcimento danni. Inoltre, ha dichiarato che vorrebbe essere avvisato se l'esame della sua domanda fosse ritardato.

 

10 settembre 2001, il caso è stato trasferito alla procura presso il tribunale distrettuale. Il 17 gennaio 2007, il giudice che effettua un'indagine preliminare, ha cessato il procedimento a causa della scadenza del termine di prescrizione di perseguire un reato che è stato oggetto della domanda.

 

 

 

QUESTIONE DI DIRITTO

 

 

 

Rispetto del paragrafo 1 dell'articolo 6 della Convenzione.

 

(a) applicabilità del reclamo da considerare nel merito. Per rientrare nel campo di applicazione della Convenzione, il diritto penale o la condanna di terzi per il reato deve essere inseparabile da attuazione alle vittime il diritto di eccitazione civile di produzione in conformità con le leggi interne, anche se è fatto solo per ottenere un simbolico risarcimento danni o per proteggere i diritti civili, ad esempio i diritti di "buon nome". Di conseguenza, il paragrafo 1 dell'articolo 6 della Convenzione si applica ai procedimenti che coinvolgono l'attore civile dal momento in cui l'attore diventa parte di un caso civile, a meno che tale attore non rinunci esplicitamente al suo diritto di indennizzo (vedi: decreto della Gran camera della Corte di Giustizia Europea sul caso Perez v. France del 12 febbraio 2004,). La Corte europea ha ritenuto che l'articolo è applicabile alla vittima, non ancora entrato in produzione penale come parte civile, poiché secondo la legge Italiana anche prima dell'udienza preliminare, nel quale faccia potrebbe essere assegnato lo stato, la vittima aveva già il diritto di godere di alcuni diritti e privilegi stabiliti dalla legge.

 

In questo caso, il richiedente ha presentato una dichiarazione di un procedimento penale al fine di proteggere il diritto civile, vale a dire il diritto di proteggere la sua reputazione, e quindi ha presentato una dichiarazione dimostrabile. Nella sua dichiarazione di un procedimento penale, ha sottolineato che vuole entrare in produzione in un procedimento penale come attore civile e chiedere un risarcimento per un importo di cinque milioni di euro. Egli ha anche espressamente chiesto di inviare un avviso in caso di cessazione del procedimento giudiziario. Pertanto, il richiedente ha esercitato almeno uno dei diritti o dei privilegi concessi alla parte lesa dalla legge italiana (vedere la sentenza della Corte di Giustizia Europea "Arnoldi v. Italy" del 7 dicembre 2017, ricorso n. 35637/04). Di conseguenza, la Corte di Giustizia Europea ha respinto l'obiezione delle autorità italiane che la presente denuncia è incompatibile con le disposizioni della Convenzione secondo il criterio ratione materiae.

 

 

 

ORDINANZA

 

 

 

L'articolo 6 della Convenzione si applica in questo caso.

 

(b) La creatura della denuncia. Il richiedente ha approfittato di diritti e privilegi, disponibili in conformità con la legge Italiana in un contesto di in un procedimento penale, e, quindi, ha avuto la possibilità in udienza preliminare, dichiarare i propri requisiti per la causa civile. Esclusivamente a seguito di ritardi nel procedimento di pubblici ministeri e la successiva cessazione del procedimento in relazione alla scadenza della prescrizione, la ricorrente non ha potuto presentare una richiesta di risarcimento danni o di ottenere la decisione del tribunale penale per la sua causa. Tale negligenza da parte delle autorità ha negato al richiedente la possibilità di determinare i Suoi diritti civili nell'ambito del procedimento che ha deciso di avviare in conformità con la legge italiana. L'attore non poteva richiedere la presentazione di una nuova causa in tribunale civile per lo stesso scopo di portare alla responsabilità civile, se il termine di prescrizione di avviare un procedimento penale, in cui la causa potrebbe essere considerata, è scaduto per colpa di organi di indagine penale. Il ricorso, a quanto pare, implicherebbe la necessità di ri-raccogliere prove, e la responsabilità sarebbe stata affidata al ricorrente, e stabilire eventuali responsabilità potrebbe rivelarsi estremamente difficile dopo tanto tempo dopo dell'evento considerato.

 

 

 

ORDINANZA

 

 

 

Nel caso è stata fatta una violazione dei requisiti del paragrafo 1 dell'articolo 6 della Convenzione (presa da cinque voti "a favore" con due - "contro").

 

 

 

COMPENSAZIONE

 

 

 

Nell'ordine di applicazione dell'articolo 41 della Convenzione. La Corte di giustizia europea ha assegnato al richiedente 5 200 euro a titolo di risarcimento per danni morali.

 

La Corte europea ha anche stabilito all'unanimità che per caso c'erano irregolarità requisiti di cui al paragrafo 1 dell'articolo 6 della Convenzione a causa della eccessiva durata in un procedimento penale, nonché dell'articolo 13 della Convenzione a causa della mancanza di nazionale rimedi, con il quale il ricorrente avrebbe potuto difendere il loro diritto a condurre il contenzioso a tempo ragionevole.

 

 

 

Fonte di pubblicazione: https://espchhelp.ru/blog/3799-petrella-c-italy .

 

 

 

 

 

ECHR Ruling of March 18, 2021 in the case "Petrella v. Italy" (aplication No. 24340/07).

 

In 2007, the applicant was assisted in the preparation of the aplication. Subsequently, the aplication was communicated to Italy.

 

In the case, an aplication was successfully considered for information that does not correspond to reality, discrediting the honor, dignity and business reputation of the applicant. The case involved violations of the requirements of part 1 of Article 6 and article 13 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms.

 

 

 

CIRCUMSTANCES OF THE CASE

 

 

 

On July 22, 2001, an article entitled "Millions have sunk into a black hole" was published on the front page of the newspaper thanks to "Petrella & Co." together with a photo of the applicant, who was a lawyer and chairman of a football club. Among other things, the article claimed that he was responsible for serious cuts in the local and regional budget allocated to health care over a six-year period. Then, over the next three days, other articles of the same content were published in the newspaper.

 

Having decided that these articles cast doubt on his honor and reputation, on July 28, 2001, the applicant filed a criminal case for defamation in the press under aggravating circumstances against the journalist and the managing director of the newspaper, as well as against the general and executive director of the publishing house. In his appeal to the Prosecutor's office, the applicant explained that he intended to enter into criminal proceedings as a civil plaintiff and demanded five million euros in damages. In addition, he stated that he would like to be notified if the consideration of his application is postponed.

 

On September 10, 2001, the case was transferred to the Prosecutor's Office at the District Court. On January 17, 2007, the judge conducting the preliminary investigation terminated the proceedings in the case due to the expiration of the statute of limitations for bringing to responsibility for the criminal offense that was the subject of the application.

 

 

 

LEGAL ISSUES

 

 

 

Regarding compliance with paragraph 1 of article 6 of the Convention.

 

(a) The applicability of the complaint for consideration on the merits. In order to fall within the scope of the Convention, the right to prosecute or convict third parties for a criminal offence must be inseparable from the exercise by the victim of the right to initiate civil proceedings in accordance with domestic law, even if this is done only to obtain symbolic compensation for damage or to protect civil law, for example, the right to a "good name". Consequently, paragraph 1 of Article 6 of the Convention applies to proceedings involving a civil plaintiff from the moment when the plaintiff becomes a party to a civil case, except in cases when such a plaintiff unequivocally waives his right to compensation for damage (See: The Ruling of the Grand Chamber of the European Court in the case "Perez v. France" of February 12, 2004, complaint No. 47287/99.). The European Court considered that this article applies to a victim who has not yet entered into criminal proceedings as a civil plaintiff, since according to Italian law, even before the preliminary hearing at which such a status could be assigned to a person, the victim already had the right to enjoy certain rights and privileges established by law.

 

In the present case, the applicant applied for the initiation of criminal proceedings in order to protect civil law, namely the right to protect his reputation, in connection with which he submitted a provable statement. In his statement on the initiation of criminal proceedings, he noted that he wants to enter into criminal proceedings as a civil plaintiff and demand damages in the amount of five million euros. He also explicitly asked for a notification to be sent to him in case of termination of the judicial proceedings. Thus, the applicant took advantage of at least one of the rights or privileges granted to the injured party by Italian law (see the Judgment of the European Court in the case "Arnoldi v. Italy" (Arnoldi v. Italy) of December 7, 2017, complaint No. 35637/04). Accordingly, the European Court rejected the objection of the Italian authorities that the present complaint is incompatible with the provisions of the Convention according to the criterion ratione materiae.

 

 

 

RESOLUTION

 

 

 

Article 6 of the Convention is applicable in the present case.

 

(b) The substance of the complaint. The applicant exercised the rights and privileges available to him under Italian law in the context of criminal proceedings, and thus had the opportunity at a preliminary hearing to state his claims in a civil claim. Solely as a result of delays in the consideration of the case by the prosecutor's office and the subsequent termination of the proceedings in connection with the expiration of the statute of limitations, the applicant was unable to file a claim for damages or obtain a decision of the criminal court on his claim. Such negligent conduct on the part of the authorities deprived the applicant of the opportunity to determine his civil rights in the framework of the proceedings that he decided to initiate in accordance with Italian law. The plaintiff could not be required to file a new claim in a civil court for the same purposes of bringing to civil liability if the statute of limitations for initiating criminal proceedings in which the claim could be considered expired due to the fault of the criminal investigation authorities. This claim, apparently, would entail the need to reassemble evidence, and responsibility for this would be assigned to the applicant, and the establishment of possible liability could be extremely difficult after such a long time after the event in question.

 

 

 

RESOLUTION

 

 

 

The case involved a violation of the requirements of paragraph 1 of Article 6 of the Convention (adopted by five votes in favor, with two against).

 

 

 

COMPENSATION

 

 

 

In the application of article 41 of the Convention. The European Court awarded the applicant 5,200 euros in compensation for moral damage.

 

The European Court also ruled unanimously that there had been violations of the requirements of article 6, paragraph 1, of the Convention in connection with the excessive length of the criminal proceedings, as well as article 13 of the Convention due to the absence of a domestic remedy by which the applicant could defend his right to a trial within a reasonable time.

 

 

 

Publication source: https://espchhelp.ru/blog/3798-petrella-v-italy .

 

 

Постановление ЕСПЧ от 11 марта 2021 года по делу "Баранин и Вукчевич (Baranin and Vukcevic) против Черногории" (жалобы N 24655/18 и 24656/18).

 

В 2018 году заявителям была оказана помощь в подготовке жалоб. Впоследствии жалобы были объединены и коммуницированы Черногории.

 

По делу успешно рассмотрены жалобы на жестокое обращение со стороны сотрудников полиции с заявителями, которые находились в непосредственной близости от демонстрации политического протеста, которая была организована оппозиционной коалицией, но в которой они не участвовали, и непроведение эффективного расследования по факту жестокого обращения с заявителями. По делу допущено нарушение требований статьи 3 Конвенции о защите прав человека и основных свобод.

 

 

 

ОБСТОЯТЕЛЬСТВА ДЕЛА

 

 

 

В 2015 г. заявители были избиты неустановленными сотрудниками Специального антитеррористического подразделения полиции (далее - САП). Заявители находились в непосредственной близости от демонстрации политического протеста, организованной оппозиционной коалицией, которая переросла в насилие, но в котором они не участвовали. Прокуратура Черногории начала расследование инцидента, в результате которого командир САП был осужден за пособничество преступнику после совершения преступления. В 2017 г. Конституционный суд Черногории установил нарушение как материально-правовых, так и процессуальных аспектов статьи 3 Конвенции в связи с событием, о котором идет речь в настоящем деле. Заявители также возбудили гражданское дело против властей и получили некоторую сумму компенсации морального вреда за жестокое обращение с ними.

 

 

 

ВОПРОСЫ ПРАВА

 

 

 

По поводу соблюдения статьи 3 Конвенции.

 

(a) Пределы рассмотрения дела. С учетом выводов судов Черногории о нарушении материально-правовых и процессуальных аспектов статьи 3 Конвенции, полученной в связи с этим компенсации и особенно в свете акцентирования жалоб заявителей на длящемся неэффективном характере расследования в соответствии с процессуально-правовым аспектом статьи 3 Конвенции было необоснованно продолжать рассмотрение первоначальной жалобы заявителей в соответствии с материально-правовым аспектом статьи 3 Конвенции. Следовательно, Европейский Суд ограничил свое рассмотрение настоящего дела процессуально-правовым аспектом статьи 3 Конвенции.

 

(b) Эффективное расследование. Расследование, проводимое по настоящему делу, привело к уточнению некоторых фактов, в частности, того, что заявители действительно подверглись жестокому обращению со стороны сотрудников САП и получили телесные повреждения. Оно также привело к судебному преследованию и осуждению командира САП. Однако Европейскому Суду было необходимо убедиться в том, что установление только части относящихся к делу фактов и привлечение лишь некоторых виновных к ответственности не явились результатом явно недостаточного и неэффективного расследования, проведенного властями. Поскольку Конституционный суд Черногории решил, что расследование, проводимое до вынесения им своих решений, не соответствовало требованиям статьи 3 Конвенции, Европейский Суд проанализировал расследование, проводимое после опубликования указанных решений.

 

Расследование проводилось и до сих пор проводится Генеральной прокуратурой Черногории, которая отработала большинство оперативных версий и допросила большинство свидетелей, которых удалось найти. Однако Генеральная прокуратура Черногории допросила сотрудников САП, причастных к инциденту, а также ряд свидетелей и потенциальных свидетелей только после публикации решений Конституционного суда Черногории, то есть спустя два года после произошедшего события. Иными словами, указанные действия не были выполнены в кратчайшие сроки. Кроме того, Генеральная прокуратура Черногории не отработала все оперативные версии, в частности, не все лица были допрошены и не было установлено контакта с Центром судебно-медицинской экспертизы. Также не было выяснено, присутствовали ли на месте происшествия в ту ночь только сотрудники САП. Безусловно, возможно, что ни одна из данных оперативных версий не прояснила бы дополнительных деталей в отношении инцидента, о котором идет речь в деле, но это не являлось достаточным основанием для отказа от их рассмотрения.

 

Генеральная прокуратура Черногории институционально и иерархически полностью независима от Управления полиции и Министерства внутренних дел Черногории. Однако государственный прокурор в значительной степени зависел от полиции и обратился за помощью к Центру безопасности и Управлению полиции, которые подчинялись тем же служебным инстанциям, что и находящиеся под следствием сотрудники, и поэтому не обладали надлежащей независимостью. Хотя полиция могла участвовать в подобных расследованиях, необходимо было предусмотреть достаточные гарантии, чтобы выполнить требование независимости, что в настоящем деле сделано не было.

 

В соответствии с законодательством Черногории заявители как потерпевшие стороны и их представители могли присутствовать на допросе, inter alia, свидетелей, чтобы предложить или прямо задать им вопросы. Для того, чтобы они могли осуществить это право, их необходимо было проинформировать о месте и времени проведения допроса, что, по всей видимости, не было сделано.

 

Власти Черногории утверждали, что жалоба заявителей была преждевременной, поскольку расследование еще не было завершено, но в материалах дела отсутствовали сведения о том, какие следственные меры, если таковые имелись, были приняты после ноября 2017 г. Европейский Суд признал, что в тот же вечер произошел ряд инцидентов и столкновений, включая нападения в соответствующем месте, и соображения безопасности требовали вмешательства полиции. Вместе с тем даже в тех случаях, когда события, ведущие к обязанности провести расследование, имеют место в контексте всеобщего насилия и следователи сталкиваются с препятствиями и ограничениями, вынуждающими применять менее эффективные меры расследования или приводящими к задержке в проведении расследования, статьи 2 и 3 Конвенции влекут за собой необходимость принять все разумные меры для обеспечения проведения эффективного и независимого расследования.

 

С учетом вышеизложенного расследование не было своевременным, тщательным и независимым и не имело достаточного контроля со стороны общественности. Оно имело недостатки, которые негативно повлияли на способность установить виновных лиц, и после решения Конституционного суда Черногории были предприняты недостаточные усилия для устранения этих недостатков или выполнения указаний Конституционного суда Черногории. Установление фактов, касающихся действий командира САП, и применение к нему санкций не могли привести к выводу о том, что власти Черногории исполнили свои процессуальные обязательства по проведению эффективного расследования.

 

(c) Наличие статуса жертвы. Несмотря на судебное преследование и осуждение командира САП, а также присуждение заявителям компенсации, вывод Европейского Суда относительно длящейся неэффективности расследования даже после принятия решения Конституционным судом Черногории означает, что заявители не утратили своего статуса жертвы.

 

 

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ

 

 

 

По делу было допущено нарушение требований статьи 3 Конвенции (принято единогласно).

 

 

 

КОМПЕНСАЦИЯ

 

 

 

В порядке применения статьи 41 Конвенции. Европейский Суд присудил каждому заявителю по 7 500 евро в качестве компенсации морального вреда.

 

 

 

Источник публикации: https://espchhelp.ru/blog/3797-baranin-i-vukchevich-protiv-chernogorii .

 

 

 

 

 

Одлука ЕСЉП-а од 11. марта 2021. године у случају "Баранин и Вукчевић (Баранин и Вукцевиц) против Црне Горе" (жалбе н 24655/18 и 24656/18).

 

У 2018. години подносиоцима је пружена помоћ у припреми жалби. Након тога, жалбе су уједињене и комунициране од стране Црне Горе.

 

Случај је успјешно ријешио притужбе на злостављање од стране полицијских службеника са подносиоцима захтјева који су били у непосредној близини демонстрације политичког протеста који је организирала опозициона коалиција, али у којој нису учествовали, и непровјеравање ефикасне истраге о злостављању подносилаца захтјева. У случају је дозвољено кршење захтева члана 3 Конвенције о заштити људских права и основних слобода.

 

 

 

ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА

 

 

 

У 2015. години, подносиоци захтева су претучени од стране неидентификованих припадника Специјалне антитерористичке јединице полиције (у даљем тексту: САП). Подносиоци пријава били су у непосредној близини демонстрације политичког протеста који је организовала опозициона коалиција, која је прерасла у насиље, али у које нису учествовали. Тужилаштво Црне Горе покренуло је истрагу о инциденту у којем је заповједник САП-а осуђен за помагање починиоцу након што је починио злочин. У 2017. години Уставни суд Црне Горе је утврдио кршење и логистичких и процедуралних аспеката члана 3 конвенције у вези са догађајем у овом случају. Подносиоци захтева су такође покренули грађански случај против власти и добили су одређени износ надокнаде за моралну штету због злостављања.

 

 

 

ПИТАЊА ПРАВА

 

 

 

О поштовању члана 3 Конвенције.

 

(а) ограничења разматрања случаја. Узимајући у обзир закључке црногорских судова о кршењу логистичких и процедуралних аспеката члана 3 Конвенције добијене у вези са овом компензацијом, а посебно у светлу наглашавања жалби подносилаца захтева на трајну неефикасну природу истраге у складу са процедурално-правним аспектом члана 3 Конвенције, било је неразумно наставити са разматрањем почетне жалбе подносилаца представке у складу са логистичким аспектом члана 3 Конвенције. Стога је Европски Суд правде ограничио своје разматрање овог случаја на процедурално-правни аспект члана 3 Конвенције.

 

(Б) ефикасна истрага. Истрага која је спроведена у овом случају довела је до разјашњења неких чињеница, посебно да су подносиоци захтева заиста били злостављани од стране особља ЦАП-а и претрпели телесне повреде. То је такође довело до кривичног гоњења и осуде заповједника САП-а. Међутим, Европски суд правде је морао да се увери да утврђивање само дела релевантних чињеница и довођење само неких криваца на одговорност није резултат очигледно недовољне и неефикасне истраге коју су спровеле власти. Пошто је Уставни суд Црне Горе одлучио да истрага која је спроведена пре доношења њихових одлука није у складу са захтевима члана 3 Конвенције, Европски Суд је анализирао истрагу која је спроведена након објављивања ових одлука.

 

Истрага је спроведена и још увек спроводи канцеларија државног тужиоца Црне Горе, која је радила већину оперативних верзија и испитивала већину сведока који су успели да пронађу. Међутим, канцеларија државног тужиоца Црне Горе испитивала особље САП-а који су учествовали у инциденту, као и велики број сведока и потенцијалних сведока тек након објављивања одлука Уставног суда Црне Горе, односно две године након догађаја који се догодио. Другим речима, наведене акције нису извршене ни у једном тренутку. Поред тога, канцеларија државног тужиоца Црне Горе није радила све оперативне верзије, посебно, нису све особе испитиване и није успостављен контакт са центром форензичког испитивања. Такође није било разјашњено да ли су на месту догађаја те ноћи присуствовали само службеници САП-а. Свакако је могуће да ниједна од података оперативних верзија не би разјаснила додатне детаље у вези са дотичним инцидентом, али то није био довољан разлог да се одбије њихово разматрање.

 

Канцеларија државног тужиоца Црне Горе је институционално и хијерархијски потпуно независна од Полицијске управе и Министарства унутрашњих послова Црне Горе. Међутим, државни тужилац је у великој мери зависио од полиције и затражио помоћ од центра за безбедност и Полицијске управе, који су били подложни истим службеним службама као и припадници под истрагом и стога нису имали одговарајућу независност. Иако је полиција могла да учествује у сличним истрагама, било је потребно обезбедити довољно гаранција да би се испунио захтев за независност, што у овом случају није учињено.

 

У складу са законодавством Црне Горе, подносиоци захтева као жртве и њихови представници могли су да присуствују испитивању, интер алиа, сведока, да им предложе или директно постављају питања. Да би могли да остваре ово право, морали су да буду обавештени о месту и времену испитивања, што очигледно није учињено.

 

Власти Црне Горе тврдиле су да је жалба подносилаца представке преурањена, јер истрага још није завршена, али у списима случаја недостају детаљи о томе које су истражне мере, ако их има, предузете након новембра 2017. године, Европски Суд правде је признао да је исте вечери дошло до низа инцидената и сукоба, укључујући нападе на одговарајућој локацији, а сигурносна разматрања захтевала су интервенцију полиције. Међутим, чак иу случајевима када се догађаји који воде до дужности спровођења истраге одвијају у контексту универзалног насиља и истражитељи се суочавају са препрекама и ограничењима која присиљавају на примјену мање ефикасних истражних мјера или резултирају кашњењем у спровођењу истраге, чланци 2 и 3 Конвенције подразумевају потребу да се предузму све разумне мјере како би се осигурала ефикасна и независна истрага.

 

С обзиром на горе наведено, истрага није била правовремена, темељита и независна и није имала довољно контроле од стране јавности. Имао је недостатке који су негативно утицали на способност утврђивања криваца, а након одлуке Уставног суда Црне Горе, уложени су недовољни напори да се ријеше ови недостаци или изврше смјернице Уставног суда Црне Горе. Утврђивање чињеница које се односе на поступке заповједника САП-а и примјена санкција на њега нису могле довести до закључка да су црногорске власти испуниле своје процедуралне обавезе да спроведу ефикасну истрагу.

 

(Ц) присуство статуса жртве. Упркос кривичном гоњењу и осуди заповједника САП-а, као и додјели накнада подносиоцима захтјева, закључак Европског Суда правде о трајној неефикасности истраге, чак и након одлуке Уставног суда Црне Горе, значи да подносиоци захтјева нису изгубили статус жртве.

 

 

 

Уредба

 

 

 

У случају је дозвољено кршење захтева члана 3 Конвенције (прихваћено једногласно).

 

 

 

Компензација

 

 

 

По редоследу примене члана 41 Конвенције. Европски Суд доделио је сваког подносиоца пријаве да по 7 500 евра као накнаду за моралну штету.

 

 

 

Извор публикације: https://espchhelp.ru/blog/3796-baranin-i-vukcevic-protiv-crne-gore .

 

 

 

 

 

The ECHR Ruling of March 11, 2021 in the case "Baranin and Vukcevic v. Montenegro" (aplications N 24655/18 and 24656/18).

 

In 2018, the applicants were assisted in the preparation of aplications. Subsequently, the aplications were combined and communicated to Montenegro.

 

The case successfully dealt with aplications of ill-treatment by police officers of the applicants who were in the immediate vicinity of a demonstration of political protest, which was organized by the opposition coalition, but in which they did not participate, and the failure to conduct an effective investigation into the fact of ill-treatment of the applicants. The case involved a violation of the requirements of article 3 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms.

 

 

 

CIRCUMSTANCES OF THE CASE

 

 

 

In 2015, the applicants were beaten by unidentified officers of the Special Anti-Terrorist Police Unit (hereinafter - SAP). The applicants were in close proximity to a demonstration of political protest organized by the opposition coalition, which escalated into violence, but in which they did not participate. The Prosecutor's Office of Montenegro has launched an investigation into the incident, as a result of which the SAP commander was convicted of aiding a criminal after committing a crime. In 2017 The Constitutional Court of Montenegro found a violation of both the substantive and procedural aspects of article 3 of the Convention in connection with the event referred to in the present case. The applicants also initiated a civil case against the authorities and received a certain amount of compensation for non-pecuniary damage for their ill-treatment.

 

 

 

LEGAL ISSUES

 

 

 

Regarding compliance with article 3 of the Convention.

 

(a) The limits of the case. In view of the findings of the courts of Montenegro on the violation of the substantive and procedural aspects of article 3 of the Convention, the compensation received in this regard, and especially in the light of the focus of the applicants' complaints on the continuing ineffective nature of the investigation in accordance with the procedural and legal aspect of article 3 of the Convention, it was unreasonable to continue consideration of the applicants' initial complaint in accordance with the substantive aspect of article 3 of the Convention. Consequently, the European Court limited its consideration of the present case to the procedural and legal aspect of Article 3 of the Convention.

 

(b) Effective investigation. The investigation conducted in the present case has led to clarification of some facts, in particular, that the applicants were indeed subjected to ill-treatment by SAP employees and received bodily injuries. It also led to the prosecution and conviction of the SAP commander. However, the European Court needed to make sure that the establishment of only a part of the relevant facts and the bringing to justice of only some of the perpetrators were not the result of an obviously insufficient and ineffective investigation conducted by the authorities. Since the Constitutional Court of Montenegro decided that the investigation conducted prior to the issuance of its decisions did not comply with the requirements of Article 3 of the Convention, the European Court analyzed the investigation conducted after the publication of these decisions.

 

The investigation was conducted and is still being conducted by the Prosecutor General's Office of Montenegro, which worked out most of the operational versions and interrogated most of the witnesses who could be found. However, the Prosecutor General's Office of Montenegro interrogated SAP employees involved in the incident, as well as a number of witnesses and potential witnesses only after the publication of the decisions of the Constitutional Court of Montenegro, that is, two years after the event. In other words, these actions were not carried out in the shortest possible time. In addition, the Prosecutor General's Office of Montenegro did not work out all operational versions, in particular, not all persons were interrogated and no contact was established with the Forensic Medical Examination Center. It was also not clarified whether only SAP employees were present at the scene that night. Of course, it is possible that none of these operational versions would have clarified additional details regarding the incident in question in the case, but this was not a sufficient reason for refusing to consider them.

 

The Prosecutor General's Office of Montenegro is institutionally and hierarchically completely independent from the Police Department and the Ministry of Internal Affairs of Montenegro. However, the Public Prosecutor was largely dependent on the police and turned for help to the Security Center and the Police Department, which were subordinate to the same official authorities as the officers under investigation, and therefore did not have proper independence. Although the police could participate in such investigations, it was necessary to provide sufficient guarantees to fulfill the requirement of independence, which was not done in the present case.

 

In accordance with the legislation of Montenegro, the applicants, as injured parties and their representatives, could attend the interrogation, inter alia, of witnesses in order to offer or directly ask them questions. In order for them to exercise this right, they had to be informed about the place and time of the interrogation, which, apparently, was not done.

 

The Montenegrin authorities argued that the applicants' complaint was premature, since the investigation had not yet been completed, but there was no information in the case file about what investigative measures, if any, had been taken after November 2017. The European Court recognized that a number of incidents and clashes had occurred on the same evening, including attacks in the relevant place, and security considerations required police intervention. However, even in cases where the events leading to the obligation to investigate take place in the context of general violence and investigators face obstacles and restrictions that force the use of less effective investigative measures or lead to a delay in the investigation, articles 2 and 3 of the Convention entail the need to take all reasonable measures to ensure an effective and independent investigation.

 

In view of the above, the investigation was not timely, thorough and independent and did not have sufficient control from the public. It had shortcomings that negatively affected the ability to identify the perpetrators, and after the decision of the Constitutional Court of Montenegro, insufficient efforts were made to eliminate these shortcomings or comply with the instructions of the Constitutional Court of Montenegro. The establishment of facts concerning the actions of the SAP commander and the application of sanctions against him could not lead to the conclusion that the Montenegrin authorities fulfilled their procedural obligations to conduct an effective investigation.

 

(c) Victim status. Despite the prosecution and conviction of the SAP commander, as well as the award of compensation to the applicants, the conclusion of the European Court regarding the continued ineffectiveness of the investigation even after the decision of the Constitutional Court of Montenegro means that the applicants have not lost their victim status.

 

 

 

RESOLUTION

 

 

 

The case involved a violation of the requirements of article 3 of the Convention (adopted unanimously).

 

 

 

COMPENSATION

 

 

 

In the application of article 41 of the Convention. The European Court awarded each applicant 7,500 euros in compensation for moral damage.

 

 

 

Publication source: https://espchhelp.ru/blog/3795-baranin-and-vukcevic-v-montenegro .

 

 

Постановление ЕСПЧ от 11 марта 2021 года по делу "Фейлазоо (Feilazoo) против Мальты" (жалоба N 6865/19).

 

В 2019 году заявителю была оказана помощь в подготовке жалобы. Впоследствии жалоба была коммуницирована Мальте.

 

По делу успешно рассмотрена жалоба на вмешательство в переписку между заявителем и Европейским Судом по правам человека и неэффективное представление интересов заявителя в ходе производства в Европейском Суде в рамках оказания бесплатной правовой помощи. По делу было допущено нарушение требований статьи 34, пункта 1 статьи 5 Конвенции о защите прав человека и основных свобод.

 

 

 

ОБСТОЯТЕЛЬСТВА ДЕЛА

 

 

 

Заявитель, гражданин Нигерии, был помещен в иммиграционный центр в ожидании депортации. Его содержание под стражей продолжалось около 14 месяцев.

 

Заявитель жаловался, inter alia, на условия его содержания под стражей. В отношении разбирательства в Европейском Суде он утверждал, что у него не было возможности вести переписку с Европейским Судом без вмешательства администрации исправительного учреждения и что ему было отказано в доступе к материалам, предназначенным для обоснования его жалобы.

 

 

 

ВОПРОСЫ ПРАВА

 

 

 

По поводу соблюдения статьи 3 Конвенции (условия содержания под стражей). Европейский Суд был особенно поражен тем, что заявитель в течение почти 75 дней содержался в контейнере один без доступа к естественному освещению или свежему воздуху и что в течение первых 40 дней у него не было возможности заниматься спортом. Кроме того, в течение этого периода, особенно первые 40 дней, заявитель de facto находился в изоляции. Заявитель был помещен в изоляцию по своему ходатайству для обеспечения своей собственной защиты. Однако строгость и продолжительность принятой меры, а именно тот факт, что в течение как минимум 40 дней заявитель практически ни с кем не контактировал, казались чрезмерными в обстоятельствах дела. По-видимому, власти не приняли каких-либо мер для обеспечения того, чтобы физическое и психологическое состояние заявителя позволяло ему оставаться в изоляции. Они также, по-видимому, не рассматривали каких-либо иных альтернатив изоляции в конкретных обстоятельствах дела.

 

Кроме того, по истечении указанного периода заявитель был переведен в другие жилые помещения, где вновь прибывшие (просители убежища) содержались на карантине в связи с эпидемией COVID-19. Отсутствовали указания на то, что заявитель нуждался в таком карантине, особенно после периода изоляции, который длился почти семь недель. Таким образом, размещение его в течение нескольких недель совместно с другими лицами, которые могли представлять опасность для его здоровья, в отсутствие каких-либо соответствующих соображений в связи с этим, не могло быть признано удовлетворяющим основным санитарным требованиям.

 

 

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ

 

 

 

По делу было допущено нарушение статьи 3 Конвенции (принято единогласно).

 

По поводу соблюдения статьи 34 Конвенции.

 

(a) Переписка с Европейским Судом. Власти не обеспечили заявителю возможность получить копии документов, которые были необходимы ему для обоснования его жалобы, а в отношении его переписки по делу, рассматриваемому в Европейском Суде, не был обеспечен конфиденциальный режим. Информация о текущих разбирательствах в Европейском Суде, открыто передаваемая через третьих лиц, в отношении которых такие жалобы могут быть поданы, может создать риск репрессалий. В этой связи, хотя законодательство Мальты предусматривало возможность подачи жалоб на внутригосударственном уровне в конфиденциальном порядке, данная гарантия, по-видимому, не применялась в отношении жалоб и последующего общения с международными органами.

 

При обстоятельствах настоящего дела допущенные властями Мальты нарушения были равносильны необоснованному вмешательству в право заявителя на подачу индивидуальной жалобы.

 

(b) Представительство интересов в рамках оказания бесплатной правовой помощи. Европейский Суд принял во внимание свою прецедентную практику по статье 6 Конвенции: при исполнении обязательства предоставить сторонам гражданского производства бесплатную правовую помощь власти должны проявлять усердие, чтобы обеспечить указанным лицам подлинное и эффективное осуществление их прав, гарантированных статьей 6 Конвенции (См.: Постановление Европейского Суда по делу "Старощик против Польши" (Staroszczyk v. Poland) от 22 марта 2007 г., жалоба N 59519/00; Постановление Европейского Суда по делу "Сялковская против Польши" (Siałkowska v. Poland) от 22 марта 2007 г., жалоба N 8932/05; Постановление Европейского Суда по делу "Баковская против Польши" (Bąkowska v. Poland) от 12 января 2010 г., жалоба N 33539/02.).

 

В настоящем деле после уведомления властей Мальты о ряде жалоб в целях производства по делу в Европейском Суде заявителю был необходим адвокат. На этом этапе заявителю была предоставлена бесплатная правовая помощь, и внутригосударственные суды назначили ему местного адвоката. Однако этого было недостаточно для "конкретной и эффективной" защиты права заявителя на подачу индивидуальной жалобы. Европейский Суд оставил открытым вопрос о качестве рекомендаций, данных заявителю, или о том, оказывалось ли на него давление с тем, чтобы он отозвал свою жалобу. Местный представитель заявителя не поддерживала регулярное конфиденциальное общение со своим доверителем и отказалась от своего назначения, не уведомив заявителя (и/или Европейский Суд) и не добившись отмены ее назначения внутригосударственными судами. В результате, вопреки своим обязанностям, она не представила доводы от имени заявителя по запросу, что могло причинить непоправимый ущерб делу заявителя. Власти Мальты были проинформированы об этом, но государственные органы не приняли каких-либо мер по улучшению ситуации.

 

Развитие ситуации побудило Председателя Палаты Европейского Суда принять надлежащие меры для защиты права заявителя на подачу индивидуальной жалобы. Тем не менее действия законного представителя и отсутствие каких-либо действий со стороны государственных органов привели к задержке производства по делу в Европейском Суде, несмотря на то что дело рассматривалось в приоритетном порядке. В таких условиях указанные недостатки были равносильны неэффективному представительству в особых обстоятельствах, которые влекли за собой ответственность властей в соответствии с Конвенцией.

 

Заявитель настойчиво добивался рассмотрения своего дела и связывался с соответствующими органами для получения относящейся к делу информации или для подачи дополнительных жалоб, но безрезультатно. В отсутствие какого-либо контактного лица он проинформировал Европейский Суд о сложившейся ситуации. Следовательно, он проявил необходимое усердие, добросовестно отслеживая ход своего дела и пытаясь поддерживать эффективный контакт с назначенными представителями, несмотря на трудности, с которыми он столкнулся, находясь под стражей.

 

В свете вышеизложенного заявитель оказался в положении, в котором его попытки осуществить право на подачу индивидуальной жалобы в Европейский Суд с помощью представителя, назначенного в рамках внутригосударственного механизма оказания бесплатной правовой помощи, потерпели неудачу из-за препятствий со стороны властей Мальты.

 

 

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ

 

 

 

По делу было допущено нарушение статьи 34 Конвенции (принято единогласно).

 

Европейский Суд также единогласно постановил, что было допущено нарушение пункта 1 статьи 5 Конвенции, поскольку основания для содержания заявителя под стражей (меры, принятые в целях его депортации) не были действительны в течение всего периода лишения его свободы, и, соответственно, его содержание под стражей было незаконным.

 

 

 

КОМПЕНСАЦИЯ

 

 

 

В порядке применения статьи 41 Конвенции. Европейский Суд присудил заявителю 25 000 евро в качестве компенсации морального вреда, отклонив требование о компенсации материального ущерба.

 

 

 

Источник публикации: https://espchhelp.ru/blog/3794-feylazoo-protiv-malty .

 

 

 

 

 

IS-sentenza TAL-QEDB tal-11 Ta'Marzu 2021 fil-kawża "Feilazoo (Feilazoo) v. Malta" (ilment nru 6865/19).

 

Fl-2019, ir-rikorrenti kienet megħjuna fit-tħejjija tal-ilment. Wara, L-ilment ġie kkomunikat Lil Malta.

 

Fil-każ, ilment ġie kkunsidrat b'suċċess għal indħil fil-korrispondenza bejn ir-rikorrent U L-Qorti Ewropea Tad-Drittijiet Tal-bniedem u rappreżentanza ineffettiva Tal-interessi tar-rikorrent matul il-proċeduri Fil-Qorti ewropea fil-qafas tal-għoti ta'assistenza legali bla ħlas. Il-każ kien jinvolvi ksur Tar-rekwiżiti tal-artikolu 34, paragrafu 1 tal-artikolu 5 Tal-Konvenzjoni Għall-Protezzjoni Tad-Drittijiet Tal-Bniedem u Tal-Libertajiet Fundamentali.

 

 

 

IĊ-ĊIRKOSTANZI TAL-KAŻ

 

 

 

L-applikant, ċittadin Niġerjan, tpoġġa f'ċentru tal-immigrazzjoni li kien qed jistenna d-deportazzjoni. Detenzjoni tiegħu dam madwar 14-il xahar.

 

Ir-rikorrenti lmentat, b'mod partikolari, dwar il-kundizzjonijiet tad-detenzjoni tiegħu. Fir-rigward tal-proċedura quddiem Il-Qorti ewropea, huwa sostna li huwa ma kienx f'pożizzjoni li jikkorrispondi Mal-qorti ewropea mingħajr l-intervent tal-amministrazzjoni tal-istituzzjoni korrettiva u li huwa kien inċaħad l-aċċess għal materjali intiżi li jissostanzjaw l-ilment tiegħu.

 

 

 

KWISTJONIJIET LEGALI

 

 

 

Mal-artikolu 3 Tal-Konvenzjoni (kundizzjonijiet ta'detenzjoni). Il-Qorti tal-ġustizzja kienet milquta b'mod partikolari mill-fatt li r-rikorrent kien jinżamm waħdu f'kontejner għal kważi 75 jum mingħajr aċċess għal dawl naturali jew arja friska u li matul l-ewwel 40 jum ma kellu ebda lok li jeżerċita. Barra minn hekk, matul dan il-perjodu, b'mod partikolari l-ewwel 40 jum, l-applikant fil-fatt kien waħdu. L-applikant tqiegħed għalih waħdu fuq talba tiegħu sabiex jiżgura l-protezzjoni tiegħu stess. Madankollu, l-ħruxija u t-tul ta'żmien tal-miżura li ttieħdet, jiġifieri l-fatt li għal mill-inqas 40 ġurnata l-applikant prattikament ma kellu l-ebda kuntatt ma'ħadd, deher eċċessiv fiċ-ċirkostanzi tal-każ. Mid-dehra, l-awtoritajiet ma ħadu l-ebda miżura sabiex jiżguraw li l-kundizzjoni fiżika u psikoloġika tar-rikorrent ippermettielu jibqa'waħdu. Barra minn hekk, ma dehrux li qiesu xi alternattivi oħra għall-iżolament fiċ-ċirkostanzi speċifiċi tal-każ.

 

Barra minn hekk, wara l-perjodu speċifikat, l-applikant ġie trasferit għal bini residenzjali ieħor fejn il-wasliet il-ġodda (dawk li jfittxu ażil) kienu kwarantina minħabba l-epidemija KOVID-19. Ma kien hemm l-ebda indikazzjoni li l-applikant kellu bżonn kwarantina bħal din, speċjalment wara perjodu ta'iżolament li dam kważi seba'ġimgħat. Għalhekk, it-tqegħid tiegħu għal diversi ġimgħat flimkien ma'persuni oħra li jistgħu jkunu ta'periklu għal saħħtu, fin-nuqqas ta'kwalunkwe kunsiderazzjoni rilevanti f'dan ir-rigward, ma setax jitqies li jissodisfa l-ħtiġijiet bażiċi sanitarji.

 

 

 

RIŻOLUZZJONI

 

 

 

Kien hemm ksur tal-artikolu 3 Tal-Konvenzjoni fil-każ (adottat b'mod unanimu).

 

Dwar l-osservanza tal-artikolu 34 Tal-Konvenzjoni.

 

(a) Korrispondenza Mal-Qorti ewropea. L-awtoritajiet ma pprovdewx lir-rikorrent iċ-ċans jikseb kopji ta'dokumenti li kienu neċessarji sabiex jissostanzja l-ilment tiegħu, u ma ngħatatx trattament kunfidenzjali tal-korrispondenza tiegħu fil-kawża quddiem Il-Qorti ewropea. L-informazzjoni dwar proċedimenti li jkunu għaddejjin Fil-Qorti Ewropea, trażmessi b'mod miftuħ permezz ta'partijiet terzi li kontrihom jistgħu jiġu ppreżentati lmenti bħal dawn, tista'toħloq riskju ta'tpattija. F'dan ir - rigward, għalkemm il-Leġiżlazzjoni Maltija kienet tippermetti li jitressqu lmenti fil-livell domestiku b'mod kunfidenzjali, din il-garanzija ma dehritx li tapplika għal ilmenti u għal komunikazzjoni sussegwenti ma'korpi internazzjonali.

 

Fiċ-ċirkostanzi tal-każ preżenti, il-ksur li sar mill-Awtoritajiet Maltin kien ta'ndħil inġustifikat fid-dritt ta'l-applikant li jagħmel ilment individwali.

 

(b) Rappreżentanza ta'interessi fl-għoti ta'assistenza legali mingħajr ħlas. Il-Qorti ewropea qieset il-każistika tagħha Dwar L-Artikolu 6 Tal-Konvenzjoni: meta tissodisfa l-obbligu li tipprovdi assistenza legali bla ħlas lill-partijiet fi proċedimenti ċivili, l-awtoritajiet iridu jeżerċitaw diliġenza biex jiżguraw li dawn il-persuni jeżerċitaw b'mod ġenwin u effettiv id-drittijiet tagħhom iggarantiti Mill-Artikolu 6 Tal-Konvenzjoni (Ara: Is-Sentenza Tal-Qorti ewropea fil-kawża "Il-Polonja" tat-22 ta'Marzu 2007, l-ilment Nru 59519/00; Sentenza Tal-Qorti ewropea fil-każ "Sialkowska v. Il-Polonja" (Sialkowska v. Il-Polonja) tat-22 Ta'Marzu 2007, ilment Nru 8932/05; Sentenza Tal-Qorti Ewropea fil-każ "Bakowska v. Il-Polonja" (B Lorkowska v. Il-Polonja) tat-12 ta'jannar 2010, ilment Nru 33539/02.).

 

F'dan il-każ, wara li nnotifika lill-awtoritajiet Maltin dwar numru ta'lmenti, l-applikant kellu bżonn avukat għall-finijiet tal-proċedimenti Quddiem Il-Qorti ewropea. F'dan l-istadju, l-applikant ġie pprovdut b'assistenza legali bla ħlas u l-qrati domestiċi ħatru avukat lokali. Madankollu, dan ma kienx biżżejjed biex "b'mod speċifiku u effettiv" jipproteġi d-dritt tal-applikant li jressaq ilment individwali. Il-Qorti ewropea tat bidu għall-kwistjoni tal-kwalita'tar-rakkomandazzjonijiet mogħtija lill-applikant, jew jekk saritx pressjoni fuqu sabiex jirtira l-ilment tiegħu. Ir-rappreżentant lokali tal-applikant ma żammx komunikazzjoni kunfidenzjali regolari mal-prinċipal tiegħu u rrifjuta l-ħatra tiegħu mingħajr ma nnotifika lill-applikant (U/Jew Lill-Qorti ewropea) u mingħajr ma kiseb il-kanċellazzjoni tal-ħatra tiegħu mill-qrati domestiċi. Konsegwentement, kuntrarjament għall-funzjonijiet tagħha, hija ma ressqitx, fuq talba, argumenti f'isem ir-rikorrenti li setgħu kkawżaw dannu irreparabbli għall-każ tar-rikorrent. L-awtoritajiet Maltin ġew infurmati b'dan, iżda l-awtoritajiet Tal-Istat ma ħadu l-ebda miżura biex itejbu s-sitwazzjoni.

 

L-iżvilupp tas-sitwazzjoni qanqal Lill-President Tal-Kamra Tal-Qorti ewropea biex jieħu miżuri xierqa biex jipproteġi d-dritt tar-rikorrent li jressaq ilment individwali. Madankollu, l-azzjonijiet tar-rappreżentant legali u n-nuqqas ta'kull azzjoni min-naħa tal-Awtoritajiet Tal-Istat wasslu għal dewmien fil-proċedura Quddiem Il-Qorti ewropea, minkejja l-fatt li l-kawża ġiet ikkunsidrata bħala prijoritarja. F'dawn iċ-ċirkustanzi, dawn in-nuqqasijiet wasslu għal rappreżentazzjoni ineffettiva f'ċirkustanzi speċjali, li skont Il-Konvenzjoni kienu responsabbli għalihom l-awtoritajiet.

 

L-applikant fittex b'mod persistenti l-kunsiderazzjoni tal-każ tiegħu u kkuntattja lill-awtoritajiet rilevanti biex jikseb informazzjoni rilevanti jew biex iressaq ilmenti addizzjonali, iżda għalxejn. Fin-nuqqas ta'kwalunkwe persuna ta'kuntatt, huwa informa Lill-Qorti ewropea bis-sitwazzjoni. Konsegwentement,huwa wera l-diliġenza meħtieġa, fedelment monitoraġġ tal-progress tal-każ tiegħu u jippruvaw iżommu kuntatt effettiv mar-rappreżentanti maħtura, minkejja d-diffikultajiet huwa jiffaċċjaw waqt li jkunu fil-kustodja.

 

Fid-dawl ta'dak li ntqal hawn fuq, l-applikant sab ruħu f'sitwazzjoni li fiha t-tentattivi tiegħu li jeżerċita d-dritt li jressaq ilment individwali Quddiem Il-Qorti Ewropea bl-għajnuna ta'rappreżentant maħtur fil-qafas tal-mekkaniżmu nazzjonali għall-għoti ta'assistenza legali bla ħlas fallew minħabba ostakoli mill-awtoritajiet Maltin.

 

 

 

RIŻOLUZZJONI

 

 

 

Kien hemm ksur tal-artikolu 34 Tal-Konvenzjoni fil-każ (adottat b'mod unanimu).

 

Il-Qorti ewropea ddeċidiet unanimament ukoll li kien hemm ksur Tal-Artikolu 5 (1) Tal-Konvenzjoni, peress li r-raġunijiet għad-detenzjoni tar-rikorrent (il-miżuri meħuda għad-deportazzjoni tiegħu) ma kinux validi matul il-perijodu kollu ta'deportazzjoni tiegħu u, għaldaqstant, id-detenzjoni tiegħu kienet illegali.

 

 

 

KUMPENS

 

 

 

Fl-applikazzjoni Tal-artikolu 41 Tal-Konvenzjoni. Il-Qorti ewropea tat lir-rikorrent kumpens ta'eur 25,000 għad-dannu morali, u ċaħdet it-talba għal kumpens għad-dannu materjali.

 

 

 

Sors ta'pubblikazzjoni: https://espchhelp.ru/blog/3793-feilazoo-v-malta-2 .

 

 

 

 

 

The ECHR ruling of March 11, 2021 in the case "Feilazoo (Feilazoo) v. Malta" (aplication No. 6865/19).

 

In 2019, the applicant was assisted in the preparation of the aplication. Subsequently, the aplication was communicated to Malta.

 

In the case, an aplication was successfully considered for interference in the correspondence between the applicant and the European Court of Human Rights and ineffective representation of the applicant's interests during the proceedings in the European Court within the framework of providing free legal assistance. The case involved a violation of the requirements of article 34, paragraph 1 of article 5 of the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms.

 

 

 

CIRCUMSTANCES OF THE CASE

 

 

 

The applicant, a Nigerian national, was placed in an immigration center awaiting deportation. His detention lasted about 14 months.

 

The applicant complained, inter alia, about the conditions of his detention. With regard to the proceedings before the European Court, he claimed that he had not been able to correspond with the European Court without the intervention of the administration of the correctional institution and that he had been denied access to materials intended to substantiate his complaint.

 

 

 

LEGAL ISSUES

 

 

 

Regarding compliance with article 3 of the Convention (conditions of detention). The Court was particularly struck by the fact that the applicant was kept alone in a container for almost 75 days without access to natural light or fresh air and that during the first 40 days he had no opportunity to exercise. Moreover, during this period, especially the first 40 days, the applicant was de facto in isolation. The applicant was placed in isolation at his request to ensure his own protection. However, the severity and duration of the measure taken, namely the fact that for at least 40 days the applicant had practically no contact with anyone, seemed excessive in the circumstances of the case. Apparently, the authorities did not take any measures to ensure that the applicant's physical and psychological condition allowed him to remain in isolation. They also did not seem to have considered any other alternatives to isolation in the specific circumstances of the case.

 

In addition, after the specified period, the applicant was transferred to other residential premises where the new arrivals (asylum seekers) were quarantined due to the COVID-19 epidemic. There was no indication that the applicant needed such quarantine, especially after a period of isolation that lasted almost seven weeks. Thus, his placement for several weeks together with other persons who could pose a danger to his health, in the absence of any relevant considerations in this regard, could not be considered to meet basic sanitary requirements.

 

 

 

RESOLUTION

 

 

 

There was a violation of article 3 of the Convention in the case (adopted unanimously).

 

Regarding compliance with article 34 of the Convention.

 

(a) Correspondence with the European Court. The authorities did not provide the applicant with the opportunity to obtain copies of documents that were necessary for him to substantiate his complaint, and confidential treatment was not provided for his correspondence in the case before the European Court. Information about ongoing proceedings in the European Court, openly transmitted through third parties against whom such complaints may be filed, may create a risk of reprisals. In this regard, although Maltese legislation provided for the possibility of filing complaints at the domestic level in confidence, this guarantee did not seem to apply to complaints and subsequent communication with international bodies.

 

In the circumstances of the present case, the violations committed by the Maltese authorities amounted to an unjustified interference with the applicant's right to file an individual complaint.

 

(b) Representation of interests in the provision of free legal assistance. The European Court has taken into account its case-law on Article 6 of the Convention: when fulfilling the obligation to provide free legal assistance to the parties to civil proceedings, the authorities must exercise diligence to ensure that these persons genuinely and effectively exercise their rights guaranteed by Article 6 of the Convention (See: The Ruling of the European Court in the case "Staroszczyk v. Poland" of March 22, 2007, complaint No. 59519/00; Judgment of the European Court in the case "Sialkowska v. Poland" (Sialkowska v. Poland) of March 22, 2007, complaint No. 8932/05; Judgment of the European Court in the case "Bakowska v. Poland" (Bąkowska v. Poland) of January 12, 2010, complaint No. 33539/02.).

 

In the present case, after notifying the Maltese authorities of a number of complaints, the applicant needed a lawyer for the purposes of the proceedings before the European Court. At this stage, the applicant was provided with free legal assistance and the domestic courts appointed him a local lawyer. However, this was not enough to "specifically and effectively" protect the applicant's right to file an individual complaint. The European Court left open the question of the quality of the recommendations given to the applicant, or whether pressure was exerted on him to withdraw his complaint. The applicant's local representative did not maintain regular confidential communication with her principal and refused her appointment without notifying the applicant (and/or the European Court) and without obtaining the cancellation of her appointment by domestic courts. As a result, contrary to her duties, she did not present arguments on behalf of the applicant at the request, which could have caused irreparable damage to the applicant's case. The Maltese authorities have been informed about this, but the State authorities have not taken any measures to improve the situation.

 

The development of the situation prompted the President of the Chamber of the European Court to take appropriate measures to protect the applicant's right to file an individual complaint. Nevertheless, the actions of the legal representative and the absence of any actions on the part of the State authorities led to a delay in the proceedings in the European Court, despite the fact that the case was considered as a priority. In such circumstances, these shortcomings amounted to ineffective representation in special circumstances, which entailed the responsibility of the authorities in accordance with the Convention.

 

The applicant persistently sought consideration of his case and contacted the relevant authorities to obtain relevant information or to file additional complaints, but to no avail. In the absence of any contact person, he informed the European Court of the situation. Consequently, he showed the necessary diligence, faithfully monitoring the progress of his case and trying to maintain effective contact with the appointed representatives, despite the difficulties he faced while in custody.

 

In the light of the above, the applicant found himself in a situation in which his attempts to exercise the right to file an individual complaint with the European Court with the help of a representative appointed within the framework of the domestic mechanism for providing free legal assistance failed due to obstacles from the Maltese authorities.

 

 

 

RESOLUTION

 

 

 

There was a violation of article 34 of the Convention in the case (adopted unanimously).

 

The European Court also unanimously ruled that there had been a violation of Article 5, paragraph 1, of the Convention, since the grounds for the applicant's detention (the measures taken to deport him) were not valid during the entire period of his deprivation of liberty, and, accordingly, his detention was unlawful.

 

 

 

COMPENSATION

 

 

 

In the application of article 41 of the Convention. The European Court awarded the applicant 25,000 euros in compensation for non-pecuniary damage, rejecting the claim for compensation for material damage.

 

 

 

Publication source: https://espchhelp.ru/blog/3792-feilazoo-v-malta .